Naš pokret se aktivno bavi organizovanjem radnika i izgradnjom borbenih sindikata u Srbiji već nekoliko godina. Na tom putu primetili smo da sindikalci često znaju da sva pitanja o uslovima u kojima radnici žive svedu na borbu za materijalne ustupke koje će dobiti od poslodavca. Iako kao pokret učestvujemo u ovim borbama, smatramo da se pitanja o uslovima u kojima radnici žive ne iscrpljuju u njima. Naprotiv! Svako ko uzme da sudi „šta radnicima pripada“ bez postavljanja pitanja „na čijem radu počiva čitavo društvo?“, u najboljem slučaju, ulazi u borbu protiv poslodavaca sa jednom rukom vezanom iza leđa.
Menadžeri i vlasnici ne proizvode ništa sem privida „reda“ u kome su oni „neophodni“. Radnice i radnici, pak, proizvode čitav svet roba, domaćih i stranih, bez kojih bi naš svakodnevni život bio nemoguć. Mi smo, dakle, svi upućeni, ne na rad ovog ili onog pojedinačnog radnika ili radnice, već na rad svih njih zajedno. Naše društvo i sva društva sveta počivaju na neumornom radu jedne, nedeljive, internacionalne radničke klase! Čim se pitanje uslova radničkog življenja postavi u ovom svetskom ekonomskom smislu, vidi se da je sindikalni aktivizam samo delić borbe za promenu uslova radničkog života. Dok pojedinačni materijalni ustupci mogu služiti da pokažu radničkoj klasi za šta je sve sposobna, oni joj neće zaista učiniti život lakšim. Suštinska i velika poboljšanja radničkog življenja će nastati tek kada se postavi političko pitanje šta pripada onima koji svet stvaraju, a šta onima koji na tom stvaralaštvu parazitiraju? Zato, za razliku od ostalih sindikalaca, mi u DP Plamen znamo da su sindikalne borbe neodvojive od političke borbe radničke klase. Puštanje radničkog glasa, njegovo organizovano sindikalno grmljenje je tek početak.
ZA PRAVE PROMENE, NIJE DOVOLJAN SAMO RADNIČKI GLAS,
POTREBNA JE I RADNIČKA VLAST!